Ništa dragi moji Irci, bilo mi je jako drago što smo se upoznali, ali ja sam sinoć počela pakirati kofere i vraćam se nazad u voljenu Hrvatsku. Ne bi ja, ali Plenki mi je obećao moju godišnju plaću da otvorim frizerski salon u nekom selu u Lici. Dat će mi 200000 kuna samo tako, na lijepe oči, da se vratim i poboljšam ekonomsku i demografsku situaciju u toj obećanoj zemlji Hrvatskoj.
Plače moj partner dok ja trpam odjeću u kofere, veli nemoj Dubravka, pa nije to neka lova, to zaradiš u godini dana, ali ja se ne dam. Jedva čekam da otvorim taj frizerski salon, iako nisam frizerka, ali mislim si frizura svakome treba, pa ne mogu propasti. Lijepo ja u neko selo u Lici ili Slavoniji, tamo sve vrvi od svijeta, nije kao da su se ljudi iselili, a ono malo što je ostalo živi od visokih hrvatskih mirovina. Svatko si tamo, berem ja tako mislim, može barem jednom tjedno priuštiti šišanje ili farbanje ili minival. Ne mogu propasti ni da hoću. Hrvatski porezi su mali, administracija je jednostavna, to u hipu dobiješ minimalne tehničke uvjete za neki salon. Ako ne platiš PDV, pa Bože moj nije kao da ti neće ponuditi da to otplatiš u ratama, ili će te ne daj Bože ovršiti i prekinuti tvoj Hrvatski san.
A 27 tisuća eura, eeeej… pa to je lova do krova.
Kaže F: ali Dubravka, platit ćeš 60 posto svojih prihoda državi kroz namete i poreze, prireze i ostala sranja. Ne pričaj gluposti, odgovaram ja dok slažem još jednu majicu, poslovanje u Hrvatskoj je jednostavno ako znaš pravila. Porezi su niski i služe da bi država mogla funkcionirati normalno, te da bi se mogle normalno isplaćivati sve te visoke mirovine ljudima koji su radili pošteno 35 godina. Pričaš kao da se tamo nešto mulja i vlada krade te novce. Kakve veze ima što plaćaš porez turističkoj zajednici, obrtničkoj komori i slivne vode. To je sasvim normalno i podrazumijeva se. Iako ja ustvari ne znam što su to slivne vode i obrtnička komora, što se mora – mora se. Netko pametniji od mene je to sigurno smislio s razlogom, i tko sam ja da proturječim. Ja vjerujem Hrvatskim političarima i državi. Oni najbolje znaju zašto frizerski salon plaća porez turističkoj zajednici. A što se poreza tiče, pa zna se da u Hrvatskoj možeš opstati samo ako malo zatajiš, pa ti više ostane. Jednu frizuru napraviš preko računa, tri na crnjaka i ne možeš propasti ni da hoćeš.
U nedostatku boljih argumenata ne bi li se predomislila, F poseže za drastičnim rečenicama. Ali, Dubravka, ta korupcija i afere u Hrvatskoj… pa HDZ i SDP…
Ne pričaj gluposti, kažem ja, to su tamo sve pošteni ljudi i poštena država. Nitko od njih nije ustvari lopov, to samo glupi novinari izvlače prazne priče a glupa policija nasjedne na to. Nitko od njih ništa nije ukrao, sve te vile i Mercedese su pokupovali jer su sposobni, a vi ste svi ljubomorni. Još mi samo reci da ne vjeruješ hrvatskim sucima kad ih oslobađaju tako nevine, i nas dvoje smo završili, amen, točka. Ne dam se ja.
Sad već počinju plakati i djeca: ali majčice, nemoj nas nazad u Hrvatsku, taman ovdje idemo u školu, imamo čokolade i Adidas tenisice, što ćemo jadni tamo.. Kuš vas dvoje, da se niste niti usudili. Ti mala ima da radiš kod mene u frizerskom salonu, jer nije da si ne mogu ja od silnih para priuštiti radnicu da mete i pere kosu, nego eto… da ostane sve u familiji. Mlada si, rađat ćeš djecu da bi potpomogla demografsku obnovu, kud ćeš boljeg i plemenitijeg načina da pomogneš svetoj našoj zemlji? Dobit ćeš 250 kuna dječjeg doplatka to ti je dovoljno za kruh. Za mlijeko i pelene ćeš se nekako snaći. A kud ću ja jadan, viče sin, nemamo nikoga poznatog u politici, nemam nikakve veze za posao… Ja ne znam otkud tebi derište jedno, uopće ideja da ti u Hrvatskoj treba veza za dobar posao. Razmažen si, eto to je. Svatko tko je sposoban i pametan u Hrvatskoj može uspjeti. Uostalom, digli su sad minimalac za sto kuna, to bi ti trebao biti dovoljan razlog da se vratiš.
A šta će, samo su zašutjeli, moji argumenti su jaki.
F kroz suze gleda kofere i tiho jeca: ali Dubravka, hoćemo li moći na more u Lanzarote ili kakav grčki otok? Jezik pregrizao dabogda, što će ti Lanzarote i Španjolska uz naše divno bistro more. Takvog mora nema nigdje, platiš sto eura dan apartmana a on ti još naplati korištenje klime. Znaš li ti koliko košta klima? Ćevapi 100 kuna, samo 400 kuna da se nas četvero najedemo. Što je to za mene koja imam frizerski salon u Lici, prava sitnica. Ima da živimo kao lordovi u toj krasnoj Plenkijevoj obećanoj zemlji..
Ajde, svi pakirajte kofere, vraćamo se nazad i šlus. Zaboravite na Irsku u kojoj su stanovi skupi i stalno pada kiša. Nema ovdje budućnosti za nas.
Pisala bih vam ja još, ali eto gledam, zaustavlja mi se hitna pred ulazom, a mene su ukućani zaključali u sobu. Budale me hoće strpati na psihijatriju, eto ih već nose luđačku košulju. Čujem, djeca u kuhinji tiho pričaju – mater je poludjela.
Ali ne dragi moji, nisam ja poludjela, netko drugi je tu lud. Zna se tko.
Komentiraj članak: